Zovem se Snežana Jovanović-Karan

Živim u Baču, lepom, malom gradu bogate istorije.

Kako sam se obrela na ovom putu?

Put je zanimljiv, ponekad težak, naporan, a lep…

Rekla bih, da sam se posle dugog putovanja, baš kao i Koeljov alhemičar, vratila na svoj prag i na njemu otkrila blago.

 

Snežana Jovanović Karan put

Suočavala sam se svojim odrazom u hiljadama ogledala. Bez energije, bez želje za stvaranjem, kretanjem, životom, sedela sam i čekala…

Šta?

Ne bih znala da kažem. Baš kao u nekoj priči…

Onda mi je došla misao: “Ako je život svaki dan isti, ako ću čitav život živeti, jedan, jedini dan, gde je onda smisao u tome?”

To pitanje me je zaokupilo. Pratilo me je od trenutka kada bih otvorila oči, pratilo me danju, noću…

Našla sam se na raskrsnici iz koje je vodilo mnogo puteva, trebalo je da krenem dalje…

Kuda?

Kako da izaberem?

Ko sam ja i šta želim?

Kako želim da živim ovaj život?

 

Snežana Jovanović Karan i pas

Novo poznanstvo

A onda je došao Reiki, nežno me uhvatio za ruku i pomogao mi da izađem izvan ograničenja u koje sam se zatvorila.

Svet se pokazao u svoj svojoj veličanstvenosti. Razumela sam pouke iskustava kroz koja sam prošla, ali sam naučila da mogu saznavati i na lakši način.

Učim i dalje, radujem se životu i svemu što mi donosi.

Radim, vodim radionice, bavim se baštovanstvom, fotografijom, rekreativno planinarim, putujem, čitam, pišem, družim se sa ljudima i životinjama koje volim i koji mi prijaju.

Sve tehnike koje sam učila su mi pomogle (i još mi pomažu), da sebe i svet oko sebe posmatram drugim očima. One su znakovi na mom putu i ja ih sledim putujući ka sebi…

 

Snežana Jovanović Karan hvala

Svako ima svoj put…

Hvala