Zovem se Snežana Jovanović Karan

Živim u Baču, lepom, malom gradu bogate istorije.

Kako sam se obrela na ovom putu?

Rekla bih, da sam se posle dugog putovanja, baš kao i Koeljov alhemičar, vratila na svoj prag i na njemu otkrila blago. Put je zanimljiv, ponekad težak, naporan, a lep…

 

Snežana Jovanović Karan put

Put

Suočavala sam se svojim odrazom u hiljadama ogledala. Bez energije, bez želje za stvaranjem, kretanjem, životom, sedela sam i čekala…

Šta?

Ne bih znala da kažem. Baš kao u nekoj priči…

Onda mi je došla misao: “Ako je život svaki dan isti, ako ću čitav život živeti, jedan, jedini dan, gde je onda smisao u tome?”

To pitanje me je zaokupilo. Pratilo me je od trenutka kada sam otvorila oči, pratilo me u toku dana, noći…

Našla sam se na raskrsnici iz koje je vodilo mnogo puteva, trebalo je da krenem dalje…

Kuda?

Kako da izaberem?

Ko sam ja i šta želim?

Kako želim da živim ovaj život?

 

Snežana Jovanović Karan i pas

Novo poznanstvo

A onda je došao Reiki, nežno me uhvatio za ruku i pomogao mi da izađem izvan ograničenja u koje sam se zatvorila.

Svet se pokazao u svoj svojoj veličanstvenosti. Razumela sam pouke nekih od iskustava kroz koja sam prošla, ali sam naučila da mogu saznavati i na lakši način.

Učim i dalje, radujem se životu i svemu što mi donosi.

Radim, vodim radionice, bavim se baštovanstvom, fotografijom, rekreativno planinarim, putujem, čitam, pišem, družim se sa ljudima i životinjama koje volim i koji mi prijaju.

Sve tehnike koje sam učila su mi pomogle (i još mi pomažu), da sebe i svet oko sebe posmatram drugim očima. One su znakovi na mom putu i ja ih sledim putujući ka sebi…

 

Snežana Jovanović Karan hvala

Svako ima svoj put…

Hvala