Meditacija …
Šetam kraj vode, stazom koja je gotovo svakodnevno deo mog načina da se izmestim od gužve i vratim prirodi, makar i na kratkih, pola sata dok traje pauza.
Bač, šetnja uz kanal
Nebo je sivo, voda se lagano mreška, odnekud se čuje pas…
Usamljeni pecaroš umotan u svoju tišinu strpljivo čeka… pokoja divlja patka, vetar koji mi hladi prste i lice…
Sednem na klupu i zatvorim oči. Osluškujem… svi ovi zvuci me ispunjavaju i utapaju se u meni, i ja se utapam u njima kao u veličanstvenom okeanu energije koji se otvorio i poželeo mi dobrodošlicu.
Prožima me punoća tišine…
Meditacija i pecanje
Otvaram oči i posmatram, pecaroš sedi i dalje miran i fokusiran na svoj štap, najlon, vodu… čini mi se da ukoliko podigne svoj pogled da ćemo se pretopiti jedno u drugo.
On meditira, a verovatno ne zna da se to tako zove, ali to nije ni važno.
Oko njega se širi mir…
Meditacija je…
Sećam se onda svoje bake, koja je tako posvećeno štrikala… sada razumem da je to bila njena svakodnevna meditacija, doba njenog dubokog uranjanja u svoje biće.
Iako je davno otišla sa ovog sveta još uvek osećam njenu blagost koja me miluje.
Meditacija, uživanje, ljubav…
Čekaj…, pa i moja draga drugarica Suzana koju zovem sestrom, potpuno posvećeno, bez misli, u miru kuva. To je njena meditacija.
Njena hrana je poezija za oči i nepce, u njoj osećate ljubav…
Ej, pa da, sad sam se setila…
Mir i tišina… meditacija
Bašta je carstvo mira, tišine i unutrašnjeg susreta sa sobom.
Uživam u radu sa zemljom… uživam da s proleća, bosa kao kada sam bila dete hodam osećajući zemlju i travu pod stopalima… uživam da osećam zemlju pod prstima, njen miris, punoću i mir koji delimo… uživam da osećam kako biljke i ja rastemo…
I to je moja meditacija…
Vreme je da krenem, pauza se bliži kraju…