Srećem ovih dana ljude koji se žale, na bolest, neimaštinu, nerpravdu, promaju… Stres je ipak najčešće pominjana reč.

devojka-ljutnja-stres-bes-

Stres-posledice

Na pitanje koje smo već u naslovu postavili, a u zavisnosti od tačke gledišta i odgovor može biti različit. Stres je, posmatrano iz jedne perspektive, koristan, zato što upozorava čoveka na opasnost i daje mu mogućnost da se spase. Nekome predstavlja inspiraciju za stvaranje, drugome izazov posle koga će možda izaći jači i na taj način potvrditi svoje vrednosti, ljudskog bića koje je svesno i doraslo životu koji živi. Neko će pak, grabeći život, juriti za stresnim situacijama, zato što mu taj nalet adrenalina život čini dinamičnijim.

Slika se menja posmatrajući naličje ove medalje. Kada stresna situacija potraje, a čovek ne vidi način kako bi je razrešio, čitav organizam se nalazi u produženom stanju uzbune, što se odražava na fizičko i psihičko stanje čoveka.

Stres može biti unutar samoga čoveka i zapravo predstavlja odnos čoveka prema sebi

Mnogi ljudi, precenjujući svoje mogućnosti, visoko postavljaju lestvicu koju, koliko god se trudili, nisu u stanju da preskoče. Neki su perfekcionisti, drugi podređeni u potpunosti autoritetu, treći potpuno posvećeni poslu, pa trpe ostali segmenti života. Problem nastaje kada energija koju je čovek uložio i nagrada koja na kraju stigne, nisu u skladu sa očekivanim.

Spoljašni stres i njegovi izvori

Razmišljam odakle da počenem, od ratova, bombardovanja, tranzicije, siromaštva, gubitka posla, kredita, hipoteka, nemogućnosti školovanja, kupovine društveno prihvatljivog mobilnog telefona, patika, firmirane garderobe, kozmetike, nakita, manjka kilograma, viška kilograma, viška celulita, male guze, prevelike guze…

Danas živimo brzo, u skladu sa ritmom materijalnog sveta koji nas okružuje. Taj ritam se menja lagano i neprimetno, kao u priči sa kuvanjem žabe. Sve to šarenilo koje nas okružuje izmamilo je čoveka u spoljni materijalni svet i danas, poput Indijanaca koji su za ogledalca i šarene perle prodali svoju budućnost, čovek stoji praznih šaka, nemoćan, dok ne shvati da se u tim praznim šakama nalazi njegova budućnost.