Strpljenje
Svi želimo trenutno zadovoljstvo, sve, sad i odmah.
Očekujemo trenutne rezultate u teretani, sa dijetama, školovanjem, ozdravljenjem, uspehom…
- Da li ste strpljiva osoba?
- Kada ste zadnji put izgubili strpljenje?
- Zbog čega gubite strpljenje?
- Mislite li da vam je nestrpljenje veliki problem?
- S kojom vrstom strpljenja se najviše borite?
- Da li su u pitanju međuljudski odnosi, životne poteškoće, svakodnevna gnjavaža?
Koliko je strpljenje važno?
Danas se većina nas prilično lako iznervira. Možda je gužva u saobraćaju, a vi kasnite na važan sastanak. Možda vas često prekidaju i ruše vam koncentraciju. Možda telefonirate, a automat vam daje mnoge mogućnosti, sem da dođete u kontakt sa živim čovekom. I još mnogo toga…
Imati strpljenje na prvu zvuči jednostavno. Iako se čini da je čekanje lako, u praksi je situacija mnogo mučnija. Kada se radi o okidačima, strpljenje je najteže imati kada naiđete na prepreku. Kada se suočite s preprekom, strpljenje postaje izazov na koji može biti teško odgovoriti.
Bez obzira da li se radi o jednostavnim sitacijama:
- Dugačak red u marketu, a vama se baš žuri
- Čekate prijatelja koji već pola sata kasni na večeru
- Čekate da se ponovo pokrene računar
Ili su u pitanju ozbiljne situacuje:
- Čekate da doktor nazove i saopšti vam rezultat patohistološkog testa
- Čekate na odgovor jeste li položili testove i dobili posao koji toliko želite
- Čekate vizu
Kako vežbati strpljenje?
Prvo je potrebno uočiti nestrpljenje. To u početku nije lako. Kada nam okolnosti ne idu od ruke (na primer, zaglavili smo se u saobraćaju), obično mislimo da je uzrok našeg stanja spoljašnji – ono što se dešava oko nas.
Ali, naravno, uzrok je ono što se događa u našim mislima. Možemo postaviti nameru da registrujemo nestrpljenje koje nam se javlja u umu. A nastaje kao posledica to što odmah nismo dobili ono što želimo.
Primetite kako se nestrpljenje javlja kada se ne snalazimo – posebno kada ljudi ili naša okolina nisu u skladu s našim očekivanjima, čak i u situacijama gde nemamo kontrolu (na primjer čekanje).
Naša očekivanja često nisu u skladu sa stvarnošću.
- Obično očekujemo da se okolina prilagodi našim očekivanjima: nema gužve u saobraćaju; nema dugih redova; nema kašnjenja aviona, voza; ne čekate predugo u restoranu, kod doktora…
- Očekujemo da se i ljudi prilagode našim očekivanjima. Trebalo bi da se ponašaju onako kako mi mislimo da bi trebalo da se ponašaju. „Mislim da bi trebao da upiše za programera, tu su pare, ali me ne sluša.“ „Ako je rekao da će telefonirati u tri sata, onda treba da zove u tri sata.“ Čak i ako smo „u pravu“ činjenica je da ljudi često ne dele naša očekivanja
- Očekivanja su nam gotovo uvek nerealna kada je reč o onome što se događa u našim mislima. Mislimo da kontrolišemo misli i emocije koje nam se javljaju. Ali ako realno promislimo shvatamo da nam nepoželjne misli i osećaji neprestano iskaču.
Mnogi misle da mogu da kontrolišu svoj um. Ali da li je to baš tako?
Ponekad mozak može biti prava ludnica, kao gomila uznemirenih majmuna, koji skaču sa grane na granu bez ikakve kontrole… možete se tada naći lice u lice sa saznanjem da ste u tom trenutku potpuno ludi. Dešava se..
Sve to što vam se dešava tera vas da postanete nestrpljivi („uznemireni“ ili „besni“) zbog onoga što vam se mota po glavi.
Istražite kako osećate nestrpljenje u vašem umu i vašem telu. Dopustiti da zaista osetite nestrpljenje glavni je korak prema prihvatanju njegove prisutnosti. To je važno jer, na osnovu iskustva koje imam, ne mogu transformisati stresno mentalno stanje dok ne prihvatim da sam u njemu. Dakle, radite na tome da se dobro upoznate s osećajem nestrpljenja.
- Je li vaš um smiren ili uznemiren?
- Je li vam telo opušteno ili napeto?
Još nisam iskusila nestrpljenje kao prijatno ni u mislima ni u telu. Razumevanje da se osećam neprijatno mi pomaže da ne reagujem već da odgovorim na situaciju u kojoj se nalazim.
Kako nestrpljenje prevesti u strpljenje?
Za to je potrebna praksa.
Počnimo s onim kada okolina ili ljudi nisu u skladu s vašim očekivanjima: na primer, zaglavili ste u saobraćaju. Prvo, primetite da reagujete s nestrpljenjem. Drugo, obratite pažnju na to kakav je osećaj u vašem umu i telu.
Zatim se zapitajte: „Mogu li nešto učiniti da promenim situaciju, a da stvar ne pogoršam ni sebi ni drugima?“
Ako je odgovor „ne“ (što će gotovo uvek i biti), onda pogledajte možete li pronaći nešto dobro u toj situaciji. Pod tim mislim, počnite se fokusirati na nešto prijatno ili zanimljivo dok čekate.
- U gužvi u saobraćaju možete pričati s drugom osobom u automobilu, slušati muziku, slušati neki podcast, audio knjigu…
- Ako ste u redu i čekate, možete koristiti vreme za vežbe dubokog disanja. Vaš nervni sistem će se umiriti i usporiti umesto da se ubrza. Možete da posmatrate ljude oko sebe, slušate šta pričaju.
- Ako ste u čekaonici i čekate da na vas dođe red možete čitati knjigu ili časopis, slušati muziku i na taj način prekratiti vreme.
Prihvatite situaciju, nemojte pružati otpor
Trik je u tome da smanjite otpor za iskustva koja vam se nađu na putu kada na njih ne možete uticati. Na taj je način vežbate strpljenje, otvarate se za prihvatanje umesto da tome pružate otpor. To ne znači da situaciju morate dočekati raširenih ruku i puni entuzijazma – to samo znači da svoju energiju ne trošite na pružanje otpora.
Možda vam je prepreka bila postavljena na putu zato što treba da usporite i predahnete. Pazite da izazov pred sobom ne shvatite kao nepravedan ili kao loš trenutak. Umesto toga, oslobodite se besa ili frustracije i shvatite izazov kao glasnika koji vas podseća da je vreme da usporite i resetujete se.
Ako postanete bolji u strpljenju, život će vam biti lakši (i onima oko vas). Napokon – problemi neće nestati – deo su ljudskog iskustva i ne možete im pobeći. Naučite se strpljenju i mirno podnosite neuspehe, poteškoće i neželjene prepreke na putu.
Vredi se potruditi, jer je strpljenje način na koji saosećamo, način da mirno prihvatimo stvari kakve jesu…