Slušanje – Slušate li? Čujete li?
Kada me pitaju kako sam, obično kažem dobro, jer vidim da je pitanje najčešće postavljeno reda radi. Razmišljala sam o tome šta bi bilo kada bi na postavljeno pitanje moj odgovor bio drugačiji.
Eksperiment je otpočeo i vrlo brzo završio. Stvari su se zakomlikovale kada sam zaista počela da odgovaram na postavljeno pitanje. Većina me gledala uplašeno spremajući se za beg, neki su gledali kroz mene i nisu me čuli, a tek poneko je i zastao…
Kada ste zadnji put nekoga slušali?
Stvarno slušali, bez razmišljanja o onome što vi želite, bez da gledate na mobilni telefon ili prekidate sagovornika kako biste dali svoje mišljenje.
Kada je poslednji put neko vas stvarno slušao?
Kada ste se poslednji put osećali da vas razumeju?
Danas slušamo svoje srce, svoje unutrašnje glasove, svoje varenje… ali retko pažljivo i s namerom slušamo jedni druge. Umesto toga, učestvujemo u dijalogu gluvih…
Društveni mediji su svima dali mogućnost da izraze svoje misli, ali i sredstva za filtriranje svakog suprotnog stava. Telefonski pozivi se već smatraju nametljivima, a prednost se daje porukama ili emotikonima (komunikacija bez reči). Ljudi sve više na ušima nose slušalice, što ih odvaja od drugih, a čini “sigurnim” u vlastitoj galaksiji.
Rezultat je sve veći osećaj izolovanosti i praznine, što ljude tera da još više klikću, klikću i klikću…
Tehnologija nam danas omogućava stalnu digitalnu komunikaciju i velike mogućnosti povezivanja, ali loše utiče na našu pažnju. Ono što je sve očiglenije je da niko zapravo ne sluša ili čak i ne zna kako. I to nas čini sve usamljenijima, izolovanijima i manje tolerantnima nego ikad pre.
- Šta za vas znači slušanje?
- Kako se osećate kada vas neko sluša?
- Kakav je osećaj kada vas ne slušaju?
Slušanje je nešto što radimo ili ne radimo svaki dan
Slušanje je način na koji se povezujemo, sarađujemo, saosećamo, zaljubljujemo se… Ono što nas oblikuje kao ljude je sve ono što je deo našeg života. Tu je glas majke koji umiruje, nežne reči partnera, glas mentora koji nas vodi, opomena pretpostavljenog, podsmeh suparnika…
Ako slušamo selektivno ili uopšte ne slušamo ograničavamo svoje razumevanje sveta i lišavamo se mnogo toga što nam se nudi.
Nagrada za dobro slušanje su zanimljiviji razgovori. Ako jedva da nekoga slušate jer mislite šta ćete za ručak, ili da je ta osoba dosadna ili da ne vredi vašeg vremena, verovatno ste na gubitku.
Slušanje drugih ljudi čini verovatnijim da će vas drugi ljudi slušati. To je delimično zato što je u ljudskoj prirodi da uzvratiti ljubaznost, ali i zato što dobro slušanje poboljšava vaše šanse da prenesete poruku.
Slušanje je veština. I kao i svaka veština, ona se pogoršava ako se ne koristi dovoljno. Neki ljudi imaju jače prirodne sposobnosti, drugi moraju više raditi, ali svako od nas može postati bolji slušalac vežbanjem.
Dobro slušanje može vam pomoći da razumete stavove i motivaciju drugih ljudi. To je važno za izgradnju saradničkih i produktivnih odnosa, kao i otkrivanje odnosa koje je bolje izbegavali.
Naš mozak razmišlja puno brže nego što pričamo. Pazite se sklonosti da šetate mentalnim putevima kada biste trebali slušati. Mnogi su skloni da ih povuku vlastite razigrane misli. Takođe pretpostavljaju da već znaju šta će druga osoba reći.
Slušanje može transformirati razumevanje ljudi i sveta oko nas, što obogaćuje naše iskustvo i postojanje. To je način na koji razvijmo mudrost i stvaramo smislene odnose.
Vreme je da prestanemo sa pričom i počnemo slušati.
Da li slušate – čujete – sebe?
