Usamljenost…

Mnogi ljudi će danas radije priznati da su depresivni nego usamljeni. Boje se da će biti obeleženi kao gubitnici ili čudaci, pa se ne usuđuju da govore o osećaju usamljenosti, otuđenja ili isključenosti.

 

Samoća,šetnja

Gde vodi ovaj put?

Osećaj usamljenosti nema veze s tim koliko prijatelja imate. To je osećaj koji dolazi iznutra.

Usamljenost ili samoća

Usamljenost je drugačije iskustvo od samoće. Samoću mi biramo, ona je naš izbor. Osamljujemo se kada nam treba mir, odmor, kada želimo da  se bavimo sobom. Samoća nam prija kada smo u procesu stvaranja pa se mnogo lakše fokusiramo na rad (mnogi zato rade noću).

Usamljenost dolazi sa osećajem praznine, napuštenosti, neadekvatnosti, odvojenosti, nepoželjnosti, neuspešnosti… a sve to rađa stidljivost, anksioznost, neprijateljstvo, pesimizm, strah od negativne procene, depresiju…

 

Usamljenost danas

Usamljenost

Mnogi ljudi su usamljeni iako imaju puno prijatelja i dan ispunjen aktivnostima. Dobar broj njih ne vidi da beži kako im ne bi ostalo vremena, a ni prostora za susret sa sobom. Imati na stotine ili hiljade “prijatelja” na društvenim mrežama nije isto što i imati nekoga za druženje i priču uz šoljicu kafe, gledanje filma, šetnju po podne, ćutanje u dvoje…

Možete biti okruženi ljudima, a ne osećati povezanost – živeti sa partnerom i ne osećati vezu. Možete biti bez partnera, odvojeni od porodice, nositi se sa gubicima, gledati se oči u oči sa duhovnom prazninom…

Usamljenost i društvo

Mnogi ljudi misle da su jedinstveni u svojoj usamljenosti, da nije normalno osećati se kao što se oni osećaju… zato se o tome ne govori.

Prolazna usamljenost je deo života – prilikom preseljenja, u procesu tugovanja kada izgubimo dragu osobu, prilikom prekida emocionalne veze, nakon razvoda…

 

Samoća, grad

Nepripadanje…

Činjenica je da se čovek može naći u okruženju koje ga ne razume i koje mu ne odgovara. Izlaz najčešće nalazi u ljudima sa kojima može da se poveže i uz koje se oseća prihvaćeno.

Hronično usamljeni ljudi se u svakom društvu osećaju usamljeno i zanemareno.

Može postojati mnogo razloga za usamljenost. Današnje mobilno i zauzeto društvo je povećalo izazove za uspostavljanje i održavanja odnosa.

Neki smatraju da koreni usamljenosti izviru iz osećaja nedostatka ljubavi u periodu ranog detinjstva.

Polaskom u vrtić, školu, počinje socijalizacija deteta, ono traži svoje mesto u društvu među vršnjacima. Usamljenost može nastati kao posledica nemogućnosti da se uspostavi kontakt s drugom decom. Možda ga druga deca izbegavaju, maltretiraju, ne žele da se igraju sa njim…

Biti odbačen je veliki teret za dečja pleća, dete se oseća izolovano, a izolovanost rađa usaljenost.

 

Samoća, deca

Izolovano dete je duboko povređeno dete…

S druge strane deca su danas okrenuta i zagledana u novi svet, virtualni… što usamljenost prebacuje na novi, viši nivo, baš kao u i video igrici.

Možda ste i vi kao dete imali prijatelja koji se odselio ili ste se posvađali i prestali da se družite. Sve to naizgled bezazleno i smešno može ostaviti duboke ožiljke na nežnoj dečjoj duši. Čini se da samoća u detinjstvu predstavlja koren usamljenosti kod odrasle osobe, uključujući i povećanu osetljivost na usamljenost.

Ponekad do duboke usamljenosti dolazi kod ljudi koji imaju fizički nedostatak ili pate od mentalnog poremećaja – što često vodi ka diskriminaciji i izolaciji. Česta je kod starijih ljudi koji su smrću partnera ostali sami, nikom potrebni, često i teret…

 

Samoća, starost

Svi ćemo ostariti… ne zaboravite…

Usamljenost, strah od odbijanja

Kada se plašite odbijanja, tada imate strah da upoznate druge ljude, bojite se da ćete biti povređeni. Možda zato i nećete biti sposobni da pokažete otvorenost potrebnu za povezivanje s drugima. Kada krijete ko ste, a pri tome se pretvarate, glumite, ponašate se onako kako mislite da bi trebalo, čini vam se kao da ste zaštićeni, sigurni. Vaše ponašanje i vaša energija šalje poruku svima oko vas tako da vas drugi najčešće ne žele upoznati.

Postoji mnogo načina da ne budete otvoreni s drugima.

Razmislite o tome kako odgovarate na pitanja koja vam drugi postavljaju. Dajete li odgovor? Dajete li jasan odgovor ili gnjavite oko pitanja? Možda dajete nejasne odgovore kako biste mogli reći da ste pogrešno shvaćeni ako neko negativno reaguje na odgovor? Iskreno i otvoreno odgovaranje je način da vas drugi upoznaju. (Naravno, kontekst je važan. Postoje neke situacije u kojima javno izražavanje vašeg mišljenja ne mora biti poželjno, kao što je izražavanje vaših misli o šefu kojeg ne poštujete.)

 

Usamljenost, otvaranje

Ključ je povezanost

Deo iskrenosti i otvorenosti izražava se direktno. Umesto da nagoveštavate jasno i ljubazno kažete (da želite pomoći, učestvovati u zajedničkim aktivnostima, da biste želeli doći na druženje, da je vama potrebna pomoć…). To je deo otvaranja, ranjivosti i dopuštanja drugima da saznaju ko ste.

Živimo u malim porodičnim zajednicama (još uvek), često daleko od naše šire porodice i prijatelja. Sve više se oslanjamo na tehnologiju, umesto na interakciju licem u lice. Osećamo da smo sve više izolovani, manje povezani s drugima, a naši odnosi sve površniji…

Mi smo društvena bića i taj osećaj pripadnosti i međusobne povezanosti nam je potreban.

Nemojte zaboraviti, socijalna bol je za nas stvarna senzacija kao i fizički bol.