Tkanje …
Kroz dugogodišnju praksu Reikija sretala sam učitelje koji su svoj rad shvatali samo kao deo puta na kome uče. Padali su, ali i ustajali i nastavljali svoj put.
Bilo je i onih koji su negde zastali, zarobljeni u nekoj ličnoj samovažnosti, samoživosti, mereći poput Prokrusta isključivo svojim aršinom. Zatvoreni u svoje svetove, izigravali su viša bića, očekujući da se okolina uklopi u njihove okvire. Takvi učitelji nisu bili spremni na bilo kakve promene, ostajući negde zaleđeni u trenutku, nespremni da teku sa vremenom.
Ono što mi može pasti na pamet je da se u momentu poistovetim sa ovim prvim i upadnem u rupu koju je iskopao moj ego, loveći me vrlo vešto i promućurno.
Kad malo zastanem duboko udahnem i izbrojim do deset (pogled mi se valjda širi usled naleta kiseonika), shvatam da je tkanje bića koje jesmo satkano od bezroj niti. Svaka šara našeg tkanja priča priču, svaka boja prenosi poruku, emociju. Onaj ko je u stanju da vidi ovo tkanje okupan je veličanstvenošću i lepotom božjeg dela.
Getty Images
Posmatram…
Čovek gledajući druge, misleći da su vredniji od njega, da je njihov život bolji, da je njihov put privlačniji, učvorovao svoje niti.
I tako, čovek skrenu sa svog puta, prihvati sve što su mu drugi nudili, ali mu ne beše dosta, grabiše još više ne znajući da već sve ima. Uđe u šumu i zaluta. Pokleknu pod teretom svega što nosi, ali ne bi mu dosta, nastavi da skuplja. Oni koji su ga sretali ne prepoznaše ga. Utopi se potpuno u svemu što nosi i nestade ga. Izgubi se čovek.
I sama nosim na leđima različita iskustva, tako da ovog čoveka doživljavam kao brata, prijatelja… on je zamrsio svoje čvorove, ne vidi ih, a treba da ih razmrsi. Pomoći mu ne može niko, jer mu nije dato da vidi ono što je drugima očigledno. Sam mora otkriti rešenje, otvoriti oči, izaći iz „zatvora“ paradigme sveta u kome živi.
Zašto o tome pišem? Zašto je to važno? Šta hoću da kažem? Kako se Reiki uklapa u sve ovo?
Gde je ključ?
Tkanje… nećete mi verovati – učitelji Reikija su ljudi
Svi koji se bave Reikijem, su smo ljudi na svom putu. Hodamo stazom, razmrsujemo svoje čvorove, rešavamo se nakupljenog balasta željni da se sagledamo u potpunosti.
Taj čovek, učitelj ima svoje vrline i mane i ovde je da uči kao i drugi. Tako, ukoliko se učitelj prerušen u Prokrusta pojavi u vašem životu upitajte se na koji način ste ga privukli i šta od njega imate da naučite? Možda ćete ga posmatrati, kao figuru koja se našla na vašem putu da vam pomogne (što ne mora biti prijatno), kao nekoga ko sve zna pa ćete postati sledbenik i boriti se za njegove ideje, doživećete ga kao više biće kome ćete se diviti i pratiti njegove instrukcije kao zakon…
Svako koga sretnete je učitelj na neki način…
Sve je deo razvoja i svako od nas se već našao ili će se naći u nekoj od sličnih situacija. Samo ćemo mi znati ili će nam možda trebati malo više vremena da shvatimo šta treba da naučimo.
Izbor je uvek naš
Možda ste od ljudi koji ne znaju da kažu „Ne“. Pristajete na sve što vam drugi predlože bez obzira na štetu koju vam to nanosi. Isto tako je moguće da se slažete sa drugim ljudima iako ne mislite kao oni, samo da ih nebiste uvredili…
Život će vam doneti iskušenja, koja će naterati vašu istinsku prirodu da se napokon pojavi. Koliko će to trajati – par meseci, par godina, par života…
Bacite pogled na ćilim koji ste do sada istkali.
Da li su boje skladne?
Kako ste zadovoljni šarom?
Da li vas pogled na vaše tkanje raduje?
Osećate li ispunjenost gledajući svojih ruku delo?
P.S. Šta mislite kako izgleda susret dva Prokrusta?