Trauma…
Prolazak kroz vrlo stresne, zastrašujuće ili uznemirujuće događaje zovemo traumom. Trauma izaziva osećaj bespomoćnosti, umanjuje osećaj sopstva, sužava nam sposobnost da osećamo…
Na traumu različito reagujemo, i nema dve osobe čija se iskustva u potpunosti podudaraju. Međutim postoje neki simptomi koji su uobičajeni i svi kroz njih prolaze.
- Emocionalni: tuga, bes, poricanje, strah, sramota, krivica… Oni mogu dovesti do pojave nesanice, noćnih mora, problema u odnosu sa drugim ljudima, emocionalnih ispada…
- Fizički: mučnina, vrtoglavica, promenjeni obrasci spavanja, promene u apetitu, glavobolja, stomačni problemi…
- Psihološki: PTSP, depresija, anksioznost, disocijativni poremećaji, problemi sa alkoholom, opijatima…
Koja iskustva mogu biti traumatična?
Ono što je vama traumatično, drugima ne mora biti. Drugi ne mogu znati kako se vi osećate ili da li je za vas neko iskustvo traumatično sve dok im to ne kažete.
Traume se neprestano dešavaju. Možda ste bili svedok nečije smrti, živite u porodici prepunoj nasilja, zanemareni ste kao dete, maltretirali su vas u školi, razveli ste se, teško ste bolesni, možda vam je kuća uništena u požaru, poplavi, zemljotresu, preživeli ste rat, izgubili nekoga iz porodice, imali saobraćjnu nesreću…
Zbog svega proživljenog osećate da ste zarobljeni u strahu, sramoti i krivici… Osećate da su vas svi napustili, da ste slabi i nemoćni, osećate poniženje…
Kako telo reaguje na opasnost?
Kada smo pod stresom ili se osećamo ugroženi, naše telo oslobađa hormone kortizol i adrenalin. Ovo je automatski način na koji se telo priprema da odgovori na opasnost, a mi nemamo kontrolu nad njom.
Reakcije tela se mogu manifestovati na razne načine, kao:
- Borba – svađate se, napadate ili protestujete.
- Beg – krijete se ili se distancirate od svega.
- Smrzavanje – osećate se paralizovano ili se ne može kretati.
- Nemate svoju volju i ponašate se poput automata – radite ono što vam se kaže bez mogućnosti protesta.
- Ulagujete se – pokušavate ugoditi nekome ko vam nanosi štetu.
Signali stresa se mogu nastaviti dugo nakon što je trauma prošla. To može uticati na um i telo, uključujući i način na koji mislite, kako se osećate i ponašate.
Trauma i mentalno zdravlje?
Trauma ponekad može dovesti do problema s mentalnim zdravljem. Može vas učiniti i ranjivijima na njihov razvoj. Trauma može biti jedan od mogućih uzroka problema mentalnog zdravlja.
Neka stanja se razvijaju kao direktna posledica traume, uključujući posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) i složeni posttraumatski stresni poremećaj (složeni PTSP).
„Trauma ostaje s vama, čak i nakon što je užasan trenutak prošao. To postaje doživotna kazna za zločin koji niste počinili.“
Način na koji ste pogođeni može zavisiti od iskustava koje ste ranije imali – trauma, stres, briga, problemi koje imate, pomoć i podrške koju ste imali/ili niste imali.
Ako ste nekome ispričali šta vam se dogodilo, ako ste potražili pomoć, a nisu vas čuli ili vam pomogli, to vas je možda sprečilo da dobijete potrebnu podršku ili učinilo da se osećate sami – što bi moglo pogoršati posledice traume.
Kako trauma utiče na mentalno zdravlje?
Stres zbog preživljene traume može negativno uticati na mentalno zdravlje osobe. To može dovesti do promena u načinu ponašanja i razmišljanja. Promene u načinu na koji se osoba oseća ili ponaša mogu biti znak upozorenja na problem mentalnog zdravlja.
Mogući znaci problema mentalnog zdravlja su:
- Gubitak interesa za aktivnosti u kojima ste nekada uživali.
- Ponovno proživljavanje traumatičnog događaja.
- Doživljavanje uporne tuge ili osećanja praznine.
- Osećaj tuposti, odvojenosti od tela ili doživljaj sveta kao nestvarnog.
- Osećaj jake anksioznosti i nesposobnost opuštanja.
- Problemi sa spavanjem.
- Osećaj teskobe ili stresa.
- Samoubilačke misli.
- Napadi panike.
- Samopovređivanje – kao način pokušaja suočavanja sa traumom.
- Alkoholizam ili korišćenje droga – kao način da se nosite teškim emocijama ili sećanjima.
Trauma i fizički zdravstveni problemi
Trauma može uticati na telo i um, što može imati uticaj na fizičko zdravlje. Ako je došlo do fizičke povrede tokom traume, to bi moglo dodatno otežati suočavanje s traumom. Ako vam se jave fizički simptomi posetite svog lekara.
Kako trauma još može uticati na mene?
Posledice traume mogu trajati dugo, ili doći i otići. Možda ćete otkriti da imate poteškoća sa svakodnevnim aspektima svog života:
- Plašite se
- Ne možete da se fokusirate na posao
- Ne verujete drugim ljudima
- Ne možete da očuvate prijateljastva
- Slabo pamtite
- Ne možete da donesete oluke
- Ne možete da se suočite sa promenama
- Ne možete da uživate u svom slobodnom vremenu
Kako se snaći?
Trauma može izazvati snažne osećaje i teška iskustva. Potrebno je vreme kako biste isprocesuirali i otpustili ono što vas je duboko povredilo. Možda je najlakši i najjdnostavniji put, a time i najteži – potražiti pomoć. Nemojte se plašiti ili stideti.
Pojedinci koji prolaze ktoz traumu imaju koristi od rada s terapeutom ili terapijom koja je usmerena na traumu. Kombinacija klasične terapije i komplementarnih tehnika kao što je Reiki, može dodatno pomoći.
Različite stvari rade u različito vreme za različite ljude.
Pokušajte biti ljubazni i nežni prema sebi. To je prvi i veliki korak ka oslobađanju iz okova traume.