Traume u detinjstvu.
Stresne situacije se stalno dešavaju. Deca su vrlo ranjiva zato što su potpuno otvorena i puna poverenja. Ako i kada se desi stresna situacija ona ne mora da ostavi trag na detetu. Međutim, ako se stresna situacija ponavlja ili postane pravilo tada se razvija trauma.
Na šta pomislite kada se pomene vaše detinjstvo?
Možda uživate u svojim sećanjima – vidite veliku krišku lubenice u koju licem zaranjate po vrelom letnjem danu, uživanje dok sa drugarima igrate žmurke, vozite bicikl s braćom i sestrama, trčite po kiši, sankate se sa društvom iz kraja, pecate sa tatom, uživate nedeljom popodne sa porodicom…
Ili ste među onima čija sećanja nisu lepa, ili vam traumatična sećanja prekrivaju sretne trenutke. Vaše slike su drugačije – možda vidite pijanog oca kako viče, skida kaiš sa pantalona i kreće da vas nauči pameti, iz dana u dan od majke slušate kako niste ni za šta sposobni i da je bolje, da vas nije ni rodila…
Možda se ne sećate traume, zaboravili ste je kako bi ste se na taj način zaštitili od situacije koja je bila razarajuća za vas. Ili niste ni bili svesni dešavanja koja su vas traumatizovala i obeležila vam dalji život.
Možda je vaša majka pretrpila veliki stres i tugu zbog gubitka svog oca dok je bila trudna sa vama, rođeni ste sa pupčanom vrpcom oko vrata, roditelji su vas ostavili, neko vas je seksualno zlostavljao…
Prirodni deo detetovog razvojnog procesa je da nauči da se nosi sa teškoćama. Traumatična iskustva koja se ponavljaju mogu izazvati kod deteta strah, zbog čega dete oseća da nema kontrolu i sigurnost u svom životu. Za neku decu su ti osećaji toliko snažni da ometaju njihov fizički, emocionalni, društveni ili intelektualni razvoj. Ovo je trauma iz detinjstva.
Najčešći uzroci traume u detinjstvu su:
- Nesreće
- Disfunkcionalana porodica (nasilje u porodici, mentalna bolest roditelja, zlouporaba alkohola i opojnih droga…)
- Smrt voljene osobe
- Emocionalno zlostavljanje ili zanemarivanje
- Fizičko zlostavljanje ili zanemarivanje
- Seksualno zlostavljanje
- Odvajanje od roditelja
- Stres uzrokovan siromaštvom
- Iznenadno i/ili ozbiljno zdravstveno stanje
- Nasilje (kod kuće, u školi ili u okruženju)
- Prirodne katastrofe
- Rat
Traume u detinjstvu mogu imati velike posledice na malu decu
Osećaj sigurnosti kod male dece može biti narušen zastrašujućim zvucima, nasilnim pokretima i drugim osećajima povezanim sa za njih strašnim događajem. Sve te slike se mogu ponavljati u obliku noćnih mora, novih strahova ili igara koje ponavljaju događaj. (Desilo mi se, da je dete sa kojim sam se igrala počelo da me davi – ponavljajući dešavanje u porodici kojem je svedočilo.)
Mala deca ne znaju da prepoznaju opasnost i da se zaštite, pa su posebno osetljiva na posledice izloženosti traumi. Dvogodišnjak koji gleda kako se njegovi roditelji tuku to drugačije tumači od načina na koji bi to učinili petogodišnjak ili jedanaestogodišnjak.
Dešava se da deca krive sebe ili svoje roditelje što nisu sprečili zastrašujući događaj ili što nisu uspeli da promene njegov ishod. Ta zabluda o stvarnosti pogoršava negativan uticaj traume na razvoj dece.
Mala deca zavise od roditelja koji su odgovorni za njihovo preživljavanje i zaštitu – fizičku i emocionalnu. Međutim kada trauma utiče i na roditelja, odnos između roditelja i deteta može biti jako pogođen. Bez podrške roditelja (koji je i sam pogođen traumom) deca osećaju da su sama i napuštena – prestravljena su. Da bi dete preživeo uključuje se nesevesni mehanizam odbrane – potiskivanje. Na ovaj način se sprečava da ove strašne misli i sećanja dopru do svesti.
Za razliku od starije dece, mala deca ne mogu da rečima izraze ono što osećaju. Mala deca koja pate od simptoma traume mogu biti uplašena od novih situacija, teško ih je utešiti, a mogu biti agresivni i impulsivni. Takođe mogu imati problema sa spavanjem…
Ono što primećujem, a u vezi je sa decom koja svoje vreme provode isključivo uz mobilni telefon (uz minimalnu verbalnu komunikaciju sa prijateljima i porodicom) je da su sve manje u stanju da izraze najjednostavnije emocije. Tako se dešava da dete tinejdžer u nemogućnosti da iskaže svoj bes verbalno, počinje da ujeda…
Dete zbog traume može izgubiti stečene razvojne veštine i pokazati:
- Regresiju u funkcionisanju i ponašanju
- Slabe verbalne veštine
- Mogu se javiti problemi s pamćenjem
- Vrištanje ili plač
- Slab apetit
- Poteškoće s fokusiranjem ili učenjem u školi
- Slab razvoj veština
- Oponašanje traumatičnog događaja
- Mogu postati verbalno uvredljivi
- Nesposobnost da se veruje drugima i steknu prijatelji
- Nedostatak samopouzdanja
- Bolovi u želucu i glavobolja…
Traume u detinjstvu osim psiholoških mogu uzrokovati bolesti koje se manifestuju fizički – poput bolesti srca, jetre, pluća, hronične glavobolje, autoimunih bolesti…
Odrastanje u sigurnom okruženju omogućava detetu da na zdrav i samopouzdan način uči raste i razvija se. Nesigurno okruženje i loši uzori mogu stvoriti mnogo problema. Čak i razumevanje o vremenu i stvarnosti može biti iskrivljeno traumom.
- Kako se sećate prošlosti?
- Da li su vas roditelji često psovali, vređali, ponižavali, tukli?
- Da li ste osećali da se u vašoj porodici ne brinu jedni o drugima, da nema bliskosti i podrške?
- Da li vam je roditelj bio problematičan pijanac ili narkoman?
- Da li su vas zanemarivali ili seksualno zlostavljali?
- Šta možete učiniti da poništite posledice traume?
- Da li možete popraviti propušteno detinjstvo i neizvesnu budućnost?
Prsti traume dopiru duboko u svaki deo tela i uma.
Ako se borite s posledicama traume, znajte da niste sami. Mnogo je onih koji se nalaze u sličnom problemu, ali ćute, baš kao i vi, zato što osećaju prezir prema sebi, bes, krivicu, sramotu…
Možda je došlo vreme da potražite pomoć, ma koliko vam to bilo odbojno ili strašno. Na ovaj način ne pomažete samo sebi, već i svojoj porodici i potomstvu.