Komunikacija je proces ciljanog i pre svega razumljivog prenošenja misli, ideja, poruka i znakova među ljudima. Pošto predstavlja suštinski način prenošenja informacija, jasno je da efikasnost i efektivnost ovog procesa predstavljaju srž funkcionisanja svake organizacije.

Wikipedija

 

Dobra komunikacija

Postoje četiri vrste komunikacije:

  • Pasivna komunikacija
  • Agresivna komunikacija
  • Pasivno-agresivna komunikacija
  • Asertivna komunikacija

Kad god komuniciramo s ljudima – znali to ili ne – koristimo jedan ili više ovih načina.

Pasivana komunikacija

Pasivni način komunikacije je izbegavanje sukoba. Ovaj način komunikacije znači poštovanje želja drugih što najčešće potkopava samopouzdanje i ličnu vrednost.

Mnogi ljudi prihvataju pasivan način komunikacije jer imaju snažnu potrebu da se dopadnu drugima. Takvi ljudi sebe ne smatraju jednakima jer daju veću težinu pravima, željama i osećajima drugih.

Biti pasivan predstavlja neuspeh u komunikaciji – ljudi rade stvari koje ne žele u nadi da bi mogli zadovoljiti druge. To znači da dopuštaju drugima da preuzmu odgovornost i donose odluke za njih.

 

Pasivna komunikacija

Klasični pasivni odgovor nude oni koji kažu ‘da’ na zahteve na koje zapravo žele reći ‘ne’.

Ako postanete poznati kao osoba koja ne može reći ne, vaše kolege i šefovi će vas optretiti zadacima…

Uzroci pasivnog ponašanja su često loše samopouzdanje i samopoštovanje, što umanjuje osećaj vlastite vrednosti. Kada odgovorite pasivno, omalovažavate sebe, stavljate se u podređenu situaciju u odnosu na druge…

Takođe, dok pasivni stil komunikacije može izgledati pasivno u smislu onoga što kažemo, često je sve samo ne pasivno u smislu onoga što radimo. Ljudi s pasivnim stilom komunikacije često izgledaju veoma zauzeti i aktivni. Oni neprestano trče okolo i naporno rade kako bi se pobrinuli za zahteve drugih.

Agresivna komunikacija

Umesto da radimo ono što drugi traže od nas, kada koristimo agresivnost pokušavamo prisiliti druge da rade ono što mi želimo, čak i ako je to na njihovu štetu.

Kada smo pasivni odustajemo od kontrole nad svojim životom, a kada smo agresivni pokušavamo preuzeti kontrolu nad životima drugih ljudi.

Agresivan način komunikacije je gotovo uvek odgovor na osećaj straha ili pretnje u nama. Mnogi zlostavljači koriste silu kako bi se osećali moćnije i tako kompenzovali nasilje i strah koji doživljavaju kod kuće. Većina odraslih koji koriste agresivnost u komunikaciji deluju iz osećaja straha i bespomoćnosti.

 

Agresivna komunikacija

I dok agresivna komunikacija može delovati osnažujuće u kratkom roku, dugoročno često pogoršavaju osećaj nesigurnosti (ako ni zbog čega drugog onda zbog tendencije da se vremenom odvoje od drugih ljudi).

Možda ćete otkriti da u različitim situacijama reagujete na različite načine – nekada pasivno, drugi put agresivno. Važno je zapamtiti da je svaka interakcija uvek dvosmerni proces i da se vaše reakcije mogu razlikovati – što zavisi od odnosa s drugom osobom u komunikaciji.

Na primer, lakše je biti uporan prema partneru nego prema šefu ili obratno. Bez obzira na to je li to jednostavno ili ne, odlučni odgovor uvek će biti bolji za vas i za vaš odnos s drugom osobom.

Pasivno-agresivna komunikacija

Pasivno-agresivna komunikacija je kombinacija pasivnosti i agresivnosti. To je najčešće pokušaj da se izvučemo, izrazimo naše frustracije i nezadovoljstvo, dok istovremeno izbegavamo odgovornost za posledice.

  • Trač je oblik pasivno-agresivne komunikacije (loše govorite o ljudima iza njihovih leđa) pri čemu “kopate rupu” svom “protivniku” izbegavajući da svoje mišljenje izrazite direktno.
  • Durenje je jedan od načina rešavanja sukoba, durite se kada ne možete pobediti u raspravi argumentima.

 

Pasivna agresivnost

  • Sarkazam i ironija su čest oblik pasivno-agresivne komunikacije koja nam omogućuje da  “udarimo” nekoga i izbegnemo krivicu jer je to “samo šala”.
  • Namerno loše obavljanje nekog zadataka je pasivno-agresivna reakcija, koja omogućava da dobijemo ono što želimo (nema više zadataka), a izbegavamo neprijatnost direktnog odbijanja.

Pasivno agresivna komunikacija često „dobro funkcioniše“ u kratkom roku, ali gotovo uvek dovodi do loših rezultata na duže staze. Ljudi oko vas s vremenom postaju razočarani i uznemireni zbog vašeg ponašanja tako da to može dovesti do sve veće tenzije i sukoba u odnosima.

 

Asertivna komunikacija

Asertivna komunikacija je direktna i poštujuća. Asertivnost vam daje najbolje šanse za uspešno prenošenje vaše poruke. Ako komunicirate na način koji je previše pasivan ili previše agresivan, vaša se poruka može izgubiti jer su ljudi previše zauzeti reagujući na vaše ponašanje.

Asertivna komunikacija znači da jasno i s poštovanjem tražimo ono što želimo i kažemo “ne” onome što ne želimo. Biti samopouzdan znači da se efikasno izražavate i zauzimate se za svoje gledište, poštujući pri tom prava i uverenja drugih.

Asertivnost je veština komunikacije.

 

 

Asertivnost

  • Komuniciramo pasivno jer se bojimo da ljudi o nama loše misle ili da nas osuđuju ako kažemo šta zaista želimo. Problem je i osećaj krivice koji može da se pojavi. U svakom slučaju često izbegavatmo asertivnu komunikaciju jer se bojimo kako bi se mi ili drugi ljudi mogli osećati kao rezultat toga.
  • Kada komuniciramo agresivno, osećamo se moćni, sigurni i time ublažavamo dublju nesigurnost.
  • Komuniciramo pasivno-agresivno jer uživamo u osećaju zadovoljstva dok na ovaj način izražavamo ljutnju, a da pri tom ne preuzmemo odgovornost ili prihvatimo posledice svog ponašanja.

 

Asertivnost zauzmite se za sebe

I dok nam upotreba jednog od ova tri načina komunikacije može pomoći u izbegavanju sukoba ili negativnih osećanja u kratkom roku, oni gotovo uvek dovode do negativnih rezultata na duži rok.

  • U pasivnoj komunikaciji osećamo se hronično nezadovoljni sobom, sramota nas je što nemamo snage da se izborimo se za ono što želimo ili verujemo, što dovodi do sve manjeg samopouzdanja i samopoštovanja.
  • U agresivnoj komunikaciji postajemo društveno izolovani, usamljeni, pa čak i depresivni jer se ljudi koji nas okružuju boje da komuniciraju sa nama i otvore nam se.
  • U pasivno-agresivnoj komunikaciji ljudi gube poverenje i poštovanje prema nama i često su razočarani i ljuti zbog našeg ponašanja kojim izbegavamo odgovornost.

 

Komunikacija sa sobom…

Prvi korak u postizanju više samopouzdanja je da iskreno pogledate sebe i da vidite gde se trenutno nalazite. Odgovori na sedeća pitanja mogu vam pomoći u tome:

 

Zagledaj se u sebe

  • Da li vam je teško da prihvatite konstruktivnu kritiku?
  • Da li kažete “da” zahtevima kojima biste trebali reći “ne”, samo da ne biste razočarali druge?
  • Imate li problema da izrazite svoje mišljenje kada se razlikuje od mišljenja drugih?
  • Da li se ljudi sukobljavaju sa vama kada ne slažete s njima?
  • Osećate li se napadnuto kada neko ima drugačije mišljenje od vašeg?