Anksioznost se javlja kada je osoba pod stresom ili je zabrinuta.
Anksioznost predstavlja odgovor na pretnju, bila ona stvarna ili umišljena.
U stvari, većina ljudi oseća anksioznost kada se nalazi pod pritiskom. Iako stres može biti koristan (pomaže nam da budemo motivisani i aktivni u teškim situacijama), preveliki stres sprečava naše telo da radi najbolje što može.
Stres je prirodan način na koji telo reaguje kada se na neki način osećate ugroženo. Ono reaguje kroz fiziološke promene i to je način tela da nas zaštiti dok pretnja ne prođe.
Nekada davno, u vreme kada su ljudi živeli u pećinama, pretnja je mogla biti iznenadno pojavljivanje predatora. U takvim, hitnim slučajevima, telo reaguje povećavajući snagu i izdržljivost, ubrzava reakcije kako bi nam spasilo život.
Danas su se izazivači stresa možda promenili, ali ugrađeni odgovor u telu na stres ostaje.
Reakcija na stres nam može spasiti život – da stanemo na kočnicu kako bismo izbegli sudar. Stres pomaže da se izborimo sa izazovima – da se fokusiramo i koncentrišemo u toku ispita na primer.
Ali kad se stres koji nas pritiska zadrži duže vremena, on prestaje da bude od pomoći, ali može prozrokovati velike štete umu i telu.
Anksioznost i stres – odgovor tela
Kada se nalazite u opasnosti, vaše telo reaguje kako bi vas zaštitilo. Nervni sistem šalje poruku koja „izliva“ hormone stresa, uključujući adrenalin i kortizol, a oni pripremaju telo za hitnu reakciju.
- Adrenalin ubrzava rad srca, podiže krvni pritisak, ubrzava dah i pojačava energiju.
- Kortizol povećava nivo glukoze u krvi i povećava sposobnost mozga da koristi tu glukozu. Kortizol zaustavlja i telesne funkcije koje bi usporile reakciju tela u hitnim slučajevima.
Sve ovo je poznato kao odgovor „bori se ili beži“ – koji vas priprema da se borite ili pobegnete od opasnosti.
Ako ova akcija ne uspe, telo će se umesto toga „zalediti“, ostavljajući vas ukopane. U ekstremnim, životno opasnim situacijama, može doći i do gubitka svesti, što pomaže da se preživi snažan fizički bol.
Kad stres postane hroničan
Telo nije uvek u stanju da „vidi“ razliku, između svakodnevnog stresa i traumatskog životnog događaja. Kada ste pod stresom zbog nekih svakodnevnih događaja, a telo i dalje reaguje kao da se suočavate sa situacijom života ili smrti, nešto se poremetilo. Svakodnevne situacije u kojima se srećete zamenjene sa situacijama borbe i bega, mogu prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme.
Kad razmišljamo o stresu u životu, obično ga smatramo negativnim. Međutim, sve što čoveku prostavlja visoke zahteve može biti stresno. I pozitivni događaji mogu biti stresni – poput udaje, rađanja, kupovine kuće, preseljenja, napredovanja…
Nije svaki stres prouzrokovan spoljnim uticajma
Stres može biti i unutrašnji – možda ste zabrinuti zbog nečega što mislite da se može dogoditi, ili imate pesimistične misli.
Hronični stres može poremetiti gotovo sve sisteme u telu. Imunološki sistem se može “isključiti”, digestivni i reproduktivni sistemi se mogu uznemiriti, krvni pritisak porasti povećavajući rizik od srčanog i moždanog udara. Ovi uticaji mogu ostaviti telo ranjivim na mnoge mentalne i fizičke zdravstvene probleme.
Postoji nekoliko uobičajenih znakova upozorenja i simptoma koje ćete primetiti. To su upozorenje da biste mogli biti blizu stresnom preopterećenju.
- Emocionalni simptomi stresa su pad koncentracije, nedostatak fokusa, stalna briga, osećaj nesreće, neraspoloženje, razdražljivost, ljutnja…
- Fizički stres se može osetiti kao bol u stomaku, proliv ili zatvor, mučnina, ubrzan rad srca, a mogu to biti i česte prehlade ili grip.
Neki ljudi usled stresa primećuju poremećaje u ishrani i/ili spavanju. Mogu se pojaviti neurotične navike poput grickanja noktiju ili oslanjanje na alkohol, cigarete, tablete, droge…
Situacija sa stresom je daleko lošija nego pre nekoliko godina. Finansijska situacija je jedan od uzroka stresa, a broj ljudi koji se okreću klađenju (kockanju), kako bi upravljali stresom, raste. Uzroci stresa su finansije, porodični problemi, zdravlje…
Najpopularniji način upravljanja stresom je gledanje televizije, fokusiranje na pozitivno stanje, provođenje vremena s prijateljima i/ili porodicom, slušanje muzike, čitanje…
Mnogi traže pomoć porodice i prijatelja, a samo mali broj traži pomoć psihologa ili nekog drugog stručnjaka za mentalno zdravlje.
Suočavanje sa stresom
Iako se mnogi ljudi oslanjaju na opuštanje pred televizijom kao način oslobađanja od stresa, to nije najbolje rešenje.
- Vežbanje je odličan način za upravljanje stresom, kao i vreme za opuštanje svaki dan. Provodite vreme s ljudima sa kojima se osećate dobro, a držite se dalje od ljudi koji vam ne prijaju.
- Zdrava ishrana je jedan od ključeva za upravljanje stresom, kao i dobar san.
- Prepoznajte situacije u kojima osećate stres. Izbegavajte situacije koje dovode do stresa (ako je moguće) ili se pripremite za već poznate stresne događaje unapred – sve to može smanjiti uticaj stresa.
Bowen terapija za anksioznost i stres
Mnogi ljudi osećaju bol i ukočenost u mišićima i zglobovima, držanje im se menja pod teretom stresnih situacija, što kao posledicu može imati osećaj izgaranja (Burnout sindrom).
Kada se nervni sistem opusti, nadbubrežne žlezde smanjuju lučenje adrenalina i kortizola, što se odražava na mozak i sistem hormona koji se vraćaju u ravnotežu. Bol se može značajno smanjiti, a ljudi potvrđuju da se osećaju opuštenije, bolje spavaju i puni su energije danima nakon sesije.
Bowen terapija umiruje, potom opušta mišiće i tetive kao odgovor na „sada opušteno“ stanje uma. Kada se telo postepeno vrati u normalno stanje, brže će reagovati na Bowen terapiju, omogućavajući tako telu da ubrza procese izečenja i popravljanja.
Bowen daje instrukciju mozgu da isključi reakciju na stres.
Bowen pokretima šaljemo poruku mozgu kako bi mozak dalje prosledio informaciju telu da otpusti nagomilanu napetost, stres i anksioznost. Na ovaj način telo dobija instrukcije kako bi se vratilo na fabrička podešenja u onoj meri u kojoj je to moguće.
Probajte Bowen, mogao bi vas iznenaditi.
