Ponižavanje je oblik kažnjavanja, zlostavljanja i ugnjetavanja koje se često koristi kao oblik društvene kontrole.
Mnoga plemenska društva imaju složene obredne inicijacije namenjene ublažavanju pretnje, koju za starije muškarce predstavljaju mladići. Ti obredi ponekad uključuju bolno i krvavo obrezivanje, što je, naravno, simbol kastracije.
Strah od poniženja takođe je snažna motivaciona sila…
Ponižavanje, zlostavljanje, mučenje i smrt su vekovima korišćeni za kažnjavanje ljudi.
- Kako kazniti lopova? Odseći mu ruku kojom je ukrao, a ako ponovo ukrade onda mu odseći i drugu?
- Žene koje su počinile preljubu kamenovati do smrti?
- Spaliti veštice?
- Silovati?
- Mučiti?
- Zatvoriti „niže rase“ u logore, porobiti ih i iskoristiti…
Nekada su kazne izricane u javnosti, a njihovo je sprovođenje najavljivano unapred, tako da svi koji to žele imaju priliku da dođu i gledaju. Oni koji su osuđeni kažnjavani su javno, pred gomilom žednom krvi.
Zašto?
Ponižavanje je bilo važan deo kazne…
…i danas je…
Osuđenog bi vezivali za stub srama ili bi šetao kroz gomilu vukući kamen. Okupljenima je bilo dozvoljeno da viču uvrede, gađaju ga trulim voćem, a ponekad i izmetom. Zločin koji je počinjen objavljivan je na plakatu poznatom kao „plakat sramote“.
Telesno kažnjavanje je otišlo korak dalje. Ovi oblici kažnjavanja uzrokovali su privremenu bol, poput prebijanja, bičevanja, udaranja…
Bilo je kazni koje su dovele do trajnih sakaćenja – odsecanja ruku, nogu, nosa ili ušiju, čupanje jezika, kopanja očiju, žigosanja. Na ovaj način ne samo da su žrtve trpele bolno iskustvo, nego bi svi mogli da vide, a do kraja njihovog života da su počinili zločin.
Još je gora bila smrtna kazna.
- Odrubljivanje glave je bila kazna samo za važne pojedince i pripadnike plemstva. Što je dželat lakše ruke, to je smrt bila brža.
- Vešanje je bila kazna za obične ljude i bila je mnogo bolnija.
- Smrt na točku…
- Vezivanje konjima za repove.
- Spaljivanje na lomači… Podjednako strašno je bilo i saznanje da se zbog potpunog uništenja tela više nije moglo nadati uskrsnuću.
Danas vezu sa svim gore izrečenim možemo naći u mnogim segmentima društva. Rijaliti šou je jedan od njih. Do juče neki nepoznati ljudi okupljeni u nekom imaginarnom prostoru muče, maltretiraju i ponižavaju jedni druge i postaju zvezde.
- Da li su oni koji gledaju rijaliti ona već pomenuta gomila koja uživa u predstavi, baca trulo voće i povrće?
- Možemo li sebe nazvati pristojnim ili civilizovanim ako dozvolimo poniženje u bilo kojem obliku?
- Šta mislite?
Ponižavanje ne mora uključivati napad, agresiju ili prisile. Ljudi se lako mogu ponižavati pasivnijim sredstvima, ignorisanjem, odbacivanjem, izolovanjem, manipulacijom, dominacijom, kontrolom, nametanjem, napuštanjem, pretnjom, zastrašivanjem, zlostavljanjem uključujući verbalno, fizičko pihološko ili seksualno, napad, izdaju, laganje, prevaru, obmanu, lažne optužbe, insinuacije, javnu sramotu, ismejavanje, nepoštovanje ili prezir, kršenje privatnosti i drugih granica, uskraćivanja prava ili privilegija. Mogu se poniziti odbacivanjem, napuštanjem, zlostavljanjem, izdajom ili korišćenjem kao sredstva za postizanje cilja.
Poniženje može zadesiti bilo koga u bilo kojem trenutku
Kada je čovek ponižen on na neki način umire. Posle takvog iskustva, danima, mesecima, a ponekad i godinana može biti opsednut slikom poniženja (koju neprestano vrti) i njegovim stvarnim ili zamišljenim počiniteljima.
U takvim situacijama reakcije su različite – bes, maštanje o osveti, mučenju, delinkvencija… Osveta se često nameće kao lek za poniženje, a oprvdava se time da se „štititi čast“. Ali osveta nije i ne može biti deleotvoran lek za ponižavanje.
Poniženje može dovesti i do ozbiljnih problema s mentalnim zdravljem (strah i teskoba, noćne more, nesanica, paranoja, socijalna izolacija, apatija, depresija, samoubilačke ideje…).
Anksioznost i depresija su česti među ljudima koji su doživeli javno poniženje, a teški oblici ponižavanja mogu osakatiti osobu na razne načine, čak je i naterati da odustane od života.
Kada roditelji koriste poniženje kao oblik kazne, polsedice mogu biti jako štetne. Deca koju su roditelji ponižavali mogu patiti od hronično niskog samopoštovanja, ali i problema vezanih za mentalno zdravlje.
Teško poniženje može biti gore i od smrti, jer uništava i položaj i život, dok smrt samo uništava život.
U prirodi poniženja je da se potkopava sposobnost čoveka da se brani od svog napadača. U svakom slučaju, bes, nasilje i osveta NISU odgovori na poniženje jer ne čine ništa da preokrenu ili poprave štetu koja je učinjena.
Dobro, ali šta onda raditi?
Kako se ponašati?
Poniženje – Postoji li način da pomognete sebi?
Dete je otac čoveka – roditelja…
Maltretiranje na poslu ili kako se odbraniti od poniženja?