Disanje i Bowen terapija…
Danas postoji veliki broj ljudi sa ukočenim vratom i bolnim ramenima. Najčešće su to oni koji vode sedeći način života ili su iz nekog razloga pod stresom (što je u poslednje vreme vrlo često).
Dok radim sa klijentima, posmatram telo i njegove reakcije, a ono što sam primetila je da mnogi skoro da ne dišu! Neki dišu veoma lagano, plitko. Drugi udahnu duboko, ali im je pri tome celo telo napeto. Prava je retkost opušteno i lako disanje.
Malo širenje dijafragme i grudnog koša, ravan stomak tokom disanja, loše držanje… Glava i ramena povijena napred. Ramena podignuta i u grču… Mišići vrata napeti poput sajli…
Kako dišete?
Disanje dijafragmom
Dijafragmalno disanje koristi skupljanje i širenje dijafragme, mišića između torakalne (grudne) i trbušne duplje. Međurebarni mišići pomažu dijafragmi.
Kada udišemo, vazduh ulazi u pluća, stomak se širi, a grudni koš se podiže. Tokom izdaha, dijafragma se opušta, a vazduh lagano izlazi iz pluća. Dijafragmalno disanje je prirodan, efikasan oblik disanja, koji maksimalizuje unos vazduha uz minimalan napor mišića.
Ovo disanje se javlja kada su ljudi opušteni, kada u okruženju nema stresa ili opasnosti. Mnogi koriste ovu vrstu dubokog disanja kao način da pokrenu telo da počne da se opušta.
Plitko disanje (grudno disanje)
Plitkim disanjem unosi se minimalna količina vazduha u pluća. Dijafragma ne učestvuje u disanju, tu su funkciju preuzeli različiti mišići koji omogućavaju disanje (uglavnom međurebarni, ali i mišići ramena i vrata). Plitko disanje obično prati – anksioznost, stres, napade panike i astmu…
Kod mnogih je ovakvo disanje posledica stresa, ali su mnogi od nas svesni da i inače tako dišu!
Pokušajte da udahnete duboko. Ako primetite da vam se stomak uvlači, da vam se grudni koš podiže, a vrat se napreže i ramena se podižu, onda plitko dišete. Kod plitkog disanja, dijafragma ne radi dobro.
Kako smo naučili da dišemo na ovaj način?
Dok smo mali, telo prirodno zna kako da diše pomoću dijafragme. Kako starimo, obrasci disanja se često menjaju, zbog niza mogućih razloga. Deca su kao sunđeri, upijaju i uče od okoline, oponašaju ono što drugi rade. Kada je plitko disanje ono što drugi oko njih rade, oni kopiraju. Uskoro i oni dišu plitko i to postaje njihovo normalno disanje.
Od kada krenemo u školu, počinjemo da vodimo sedeći način života. Kukovi su savijeni, ramena se povijaju napred kao i glava – što dovodi do pomeranja grudnog koša prema karlici. Stomak je stisnut odozgo i odozdo. Korišćenje dijafragme za disanje, dok se stomak i grudni koš šire, postaje teško izvodljivo.
Kulturološka očekivanja su da imamo ravan stomak. Ovo nas podstiče da uvlačimo stomak, umesto da da se osećamo dobro sa zaobljenim stomacima, posebno pri svakom udisanju. Kaiševi, uska odeća, kompresijski donji veš i grudnjaci, dizajnirani su da spreče širenje stomaka i grudnog koša.
Astma, hronični opstruktivni bronhitis ili pušenje dodatno otežavaju disanje. Pluća ne funkcionišu dobro, pa se drugi mišići angažuju da kompenzuju nedostatke.
Anksioznost i plitko disanje su snažno povezani. Kada se uznemirimo, telo oseća da je u opasnosti. Tada se pokreće se prirodna reakcija borbe/bega, a disanje postaje kratko i plitko.
Neprekidno plitko disanje takođe može zadržati telo u tom stanju borbe/bega, što dovodi do povećanja anksioznosti.
Životni stres se najčešće koncentriše na gornji deo tela. Mišići u toj oblasti nose teret. Vilica je napeta i stisnuta.
Plitko disanje – naš način života
Plašimo se da pomeramo stomak, plašimo se da iskažemo svoje misli, živimo život u stolicama i pod stresom smo u stalno užurbanim umovima. Umesto da dišemo dijafragmom, najčešće dišemo muskulaturom gornjeg dela tela koja nije tome namenjena.
Kakav je uticaj plitkog disanja na naše telo?
Hronično plitko disanje može se manifestovati na mnogo načina, od emocionalnog (stresa) do fizičkih bolova i ograničavajućih pokreta. Plitko disanje se može posmatrati i kao uzrok problema, ali i kao rezultat problema. Plitko disanje može dovesti telo u konstantno stanje stresa. Stres izaziva plitko disanje, a plitko disanje izaziva stres i tako smo se našli u začaranom krugu.
Disanje vratom i grudima stvara napetost u mišićima koji nisu dizajnirani za disanje. Mišići na ramenima, vratu i grudnom košu se koriste za disanje, a ne za pomeranje ruku ili glave. Bol koji potiče od ovih mišića često se može osetiti u drugim delovima tela – što dovodi do glavobolje, bolova u rukama i ramenima ili bolova u gornjem delu leđa i vratu.
Pošto se ovi mišići na vratu i grudima previše koriste, oni se mogu zategnuti i skratiti i uticati na držanje.
Bowen terapija
Bowen terapija je veoma nežan oblik rada na telu. Mali, nežni, precizni pokreti na mišićima, tetivama, ligamentima, fasciji i nervima, pokreću telo da započne proces isceljivanja. Tretman pokreće promene u telu koje se mogu nastaviti do nedelju dana, a ponekad i duže…
Bowen pokreti podstiču prelazak iz stresnog stanja, (dominacija simpatikusa – „bori se ili beži“), u stanje opuštanja (dominacija parasimpatikusa „odmori se i popravi“). Bowen tretman ima za cilj da pomogne telu kao celini – pomaže da se telo vrati u ravnotežu, a istovremeno se bavi razrešavanjem problema koji postoji.
Sa Bowen tretmanom koji pomaže da se podstakne prelazak sa te stresne borbe ili bega u opuštenije stanje, telo će prirodno početi da opušta. Disanje će biti lakše. Nežni Bowen pokreti takođe mogu pomoći da se opuste zategnuti mišići vrata i “zaglavljena” dijafragma.
Volela bih da kažem da je Bowen terapija sve što vam treba. Istina je da ako se disanje ne promeni, telo će se vratiti nazad, na stari put i simptomi će se vratiti. Zato je potrebno da sarađujete sa terapeutom, kako biste pomogli sebi.
Ponovno učenje kako da dišete je ključno za dugoročno olakšanje.
Ovo je nešto što zahteva vaše angažovanje i praksu, kao i vreme i strpljenje.
Postoji vrlo jednostavna vežba koju predlažem:
Lezite na leđa na mestu gde vas niko neće uznemiravati, isključite mobilni, tv… stavite jednu ruku na stomak, a drugu na grudi. Dok udišete, osetite kako vam se stomak širi. Dok izdišete, pokušajte da stomak uvuče nazad, dok grudi ostaju mirne. Ponovite ovu vežbu desetak puta.
Za mnoge je samo shvatanje kako dišu bilo je otkriće. Promena obrazaca disanja tokom života za neke predstavlja spor proces. Mnogi su priznali da nisu u stanju da promene način na koji dišu.
Neki su uspeli da se reše bolova u roku od nekoliko tretmana, aktivnim radom na disanju između tretmana. Bowen terapija, zajedno sa vežbama disanja, opušta vrat i ramena, bolovi nestaju ili se minimizuju, raspoloženje se popravlja, anksioznost nestaje.
Kvalitet života se popravlja.
Bolovi su nestali, sada zaista možete disati punim plućima!
