Plantar fascitis
Fascija je vezivno tkivo koje se prostire poput mreže celim telom, pokrivajući mišiće i oblikujući se u tetive i ligamente.
Plantarna fascija je ligament koji se nalazi neposredno ispod kože i povezuje petu sa prednjim delom stopala. Predstavlja neku vrstu amortizera stopala pri kretanju, hodanju ili trčanju.
Plantar fascitis se najčešće javlja kod ljudi s lošom biomehanikom stopala, koji usled prenaprezanja jako opterećuju plantarnu fasciju. Kao posledica preopterećenja može doći do mikro-puknuća fascije.
Ravna stopala, slabi lukovi stopala i izražena pronacija česti su uzroci preteranog istezanja plantarne fascije. Može se javiti kao posledica skraćenja mišića lista ili Ahilove tetive, zbog prekomerne težine, preopterećenja pri treniranju, korišćenja neadekvatne obuće…
Uobičajeni faktori rizika uključuju:
- Sport – trčanje, hodanje ili ples, stvaraju opterećenje na petu i stopalo (ligament) povećavaju rizik od plantarnog fascitisa, posebno ako se poveća intenzitet vežbanja.
- Aktivnosti ili poslovi koji zahtevaju puno hodanja ili stajanja na tvrdoj podlozi mogu dovesti do stresa i zamora mišića stopala.
- Težina i trudnoća. Dodatna težina, čak i u kasnijim fazama trudnoće, povećava naprezanje i stres na plantarnoj fasciji.
- Ravna stopala ili bilo koji drugi nepravilan obrazac hodanja mogu narušiti pravilnu mehaniku stopala. To menja način na koji se težina raspodeljuje kada stojite i hodate, što plantarnu fasciju izlaže dodatnom naporu.
- Obuća koja ne podupire svodove stopala i neudobna obuća, mogu biti uzrok bola u peti.
Baletanke i japanke menjaju obrasce hodanja što se odražava na palntarnu fasciju. Visoke potpetice mogu biti uzrok skraćivanja Ahilove tetive, stvarajući dodatno opterećenje na tkivo pete.
Kada dođe do povrede, telo reaguje. Bol je prirodni način na koji telo pokušava da se zaštititi. Protok krvi je povećan do povređenog područja (u ovom slučaju pete), što inicira ćelije da započnu isceljivanje. Proces može da traje danima, nedeljama, mesecima… pod uslovom da se ne nastavi ponovno povređivanje.
Ako je plantarna fascija izložena konstantnom stresu, može doći do degenerativnih promena kao posledica nelečenog plantarnog fascitisa.
Ukoliko se povrede plantarne fascije nastave, može doći do formiranja petnog trna (Calcar calcanei). Telo tada taloži kalcijumove soli, pri čemu se gubi mekoća i pokretljivost vlakana u peti, što dovodi do nastajanja petnog trna.
Plantar fascitis obično dovodi do bolove u peti stopala
Neki bolove osećaju u području luka ili drugim delovima tabana, iako su bolovi u peti najčešći. Peta može biti i lako otečena.
Bol je najjači ujutru. Nakon zagrevanja mišića stopala, bol se smanjuje, ali se ponovo povećava u večernjim časovima, ili nakon treninga kod sportista. Mnogi bol osećaju nakon dužeg stajanja ili pokretanja nakon što su neko vreme sedeli.
Iako se plantarni fascitis može javiti na oba stopala, ipak se češće oseća samo na jednom.
Da biste umanjili bol od plantarnog fascitisa:
- Odmarajte – Smanjite aktivnosti koje vam pogoršavaju bol. Možda ćete morati privremeno da prestanete sa sportskim aktivnostima.
- Stavljajte hladne obloge – Možete stavljati led (preko krpe ili peškira, ne direktno). Zamrznite vodu u plastičnoj flaši, a onda kotrljajte stopalom dvadesetak minuta. Ovo možete raditi 3 do 4 puta dnevno.
- Možete po savetu lekara koristiti lekove koji smanjuju bol i upalu.
- Vežbajte – Istezanje listova i plantarne fascije je jedan od načina za ublažavanje bola.
- Probajte Bowen terapiju.
Bowen terapija je vrlo nežan oblik rada na telu. Terapeut, laganim pokretima radi na fasciji, mišićima, tetivama, ligamentima i nervima. Tretman pokreće promene u telu koje mogu trajati više dana.
Stopala su vrlo često žrtva promena koji se dešavaju u karlici, lumbalnoj kičmi, kukovima, kolenima i skočnim zglobovima što utiče na stepen opterećenje kojem je izloženo stopalo.
Kada se karlica i kičma, vrate u ravnotežu dolazi do promena u posturi (držanju), tada se poboljšava hod, a plantarna fascija se ne povređuje ponovno.
Bowen pomaže da se celo telo vrati u ravnotežu.